Ostavinska rasprava je postupak u kojem se utvrđuje ko su naslednici preminulog lica, šta ulazi u zaostavštinu i koji deo imovine pripada svakom nasledniku.
U ovom tekstu objašnjavamo kako se pokreće ostavinska rasprava, ko vodi postupak, kako izgleda procedura pred sudom ili javnim beležnikom, koja prava imaju naslednici i koji se problemi najčešće javljaju u praksi. Posebno ćemo se osvrnuti na rokove, troškove, nužni deo, izostanak sa ročišta i pitanja koja se često otvaraju kada među naslednicima ne postoji saglasnost.
Napomena: tekst nije zamena za pravni savet jer je kod sporne imovine, testamenta, poklona i nužnog dela potrebna individualna analiza.
Ko sve ima pravo na nasledstvo u ostavinskoj raspravi?
Krug zakonskih naslednika čine potomci, usvojenici i njihovi potomci, bračni drug, roditelji, usvojioci, braća i sestre i njihovi potomci, dedovi i babe i njihovi potomci, kao i drugi preci.
Nasleđuje se po naslednim redovima tako da bliži red isključuje dalji, a Republika Srbija je poslednji zakonski naslednik.
Ostavinska rasprava procedura
1. Kako pokrenuti ostavinsku raspravu?
U Srbiji se ostavinska rasprava po pravilu pokreće po službenoj dužnosti, čim sud sazna da je neko lice preminulo ili da je proglašeno za umrlo. To znači da naslednici najčešće ne moraju posebno da podnose zahtev da bi se postupak pokrenuo.
U praksi, postupak počinje tako što matičar, nakon upisa smrti u matičnu knjigu umrlih, dostavlja ostavinskom sudu izvod iz matične knjige umrlih, i to u roku od 30 dana od dana upisa smrti.
2. Koji sud je nadležan za ostavinsku raspravu?
Za raspravljanje zaostavštine mesno je nadležan sud na čijem je području ostavilac u vreme smrti imao prebivalište, odnosno boravište. Ako ostavilac nije imao prebivalište ili boravište u Srbiji, nadležan je sud na čijem području se nalazi pretežni deo njegove zaostavštine.
Kada sud primi izvod iz matične knjige umrlih, najpre poverava javnom beležniku sastavljanje smrtovnice. Smrtovnica se sastavlja na osnovu podataka dobijenih od srodnika umrlog, lica sa kojima je živeo i drugih osoba koje mogu dati relevantne podatke, a sastavlja se čak i kada umrli nije ostavio imovinu.
Ako nakon prijema smrtovnice postoje uslovi za sprovođenje postupka, sud može javnom beležniku poveriti i samo vođenje ostavinskog postupka.
3. Kako izgleda postupak ostavinske rasprave?
Za raspravljanje zaostavštine određuje se ročište, na koje se pozivaju zainteresovana lica. U pozivu na ročište ostavinske rasprave zainteresovana lica se obaveštavaju da je postupak pokrenut, kao i da postoji testament, ukoliko je sudu poznato da testament postoji. Takođe se pozivaju da dostave testament ako se kod njih nalazi, odnosno da naznače svedoke usmenog testamenta ako znaju za njegovo postojanje.
Sud, odnosno javni beležnik kao poverenik suda, u pozivu upozorava naslednike da do okončanja postupka mogu dati nasledničku izjavu, odnosno izjaviti da li se prihvataju nasleđa ili ga se odriču. Ako se uredno pozvani naslednik ne pojavi na ročištu i ne da nasledničku izjavu, zakon polazi od pretpostavke da se prihvata nasleđa, a odluka se donosi na osnovu podataka kojima sud, odnosno javni beležnik, raspolaže.
Na ostavinskoj raspravi raspravljaju se sva pitanja koja su važna za zaostavštinu. To naročito obuhvata pitanja ko ima pravo na nasleđe, koliki je nasledni deo svakog naslednika, da li postoji legat, šta ulazi u zaostavštinu, kao i da li među naslednicima postoji saglasnost oko deobe imovine.
Ako se svi naslednici sporazumeju o deobi i načinu deobe zaostavštine, taj sporazum se unosi u rešenje o nasleđivanju.
Ako među učesnicima nema spora o činjenicama, ostavinski sud može pravna pitanja rešiti u samom ostavinskom postupku. Međutim, ako se pojave sporne činjenice od kojih zavisi neko pravo učesnika, sud će prekinuti ostavinski postupak i uputiti stranke da pokrenu parnicu ili odgovarajući upravni postupak.
Ako postoji testament, sud je dužan da ga otvori, pročita i proglasi, bez obzira na to da li se kasnije postavi pitanje njegove punovažnosti. Kada je ostavinski postupak pokrenut, a postoji testament, sud mora obavestiti i pozvati i ona lica koja bi po zakonu mogla imati pravo na nasleđe.
4. Šta posle ostavinske rasprave?
Kada se utvrdi kojim licima pripada nasledno pravo, donosi se rešenje o nasleđivanju.
Rešenje o nasleđivanju dostavlja se naslednicima, legatarima i drugim licima koja su u toku postupka istakla zahtev iz zaostavštine. Kada rešenje postane pravnosnažno, dostavlja se i nadležnom organu uprave i naslednici mogu da koriste rešenje za upis prava na nepokretnostima, raspolaganje nasleđenom imovinom, postupanje pred bankama i drugim institucijama.
Protiv ostavinskog rešenja može se izjaviti žalba u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja.
Posebna pravila važe ako se nakon pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju pronađe nova imovina, testament ili se pojavi lice koje ranije nije učestvovalo u postupku.
Ako se naknadno pronađe imovina za koju se u vreme donošenja rešenja nije znalo da pripada zaostavštini, sud po pravilu ne raspravlja zaostavštinu ponovo, već tu imovinu raspodeljuje novim rešenjem, na osnovu ranije donetog rešenja o nasleđivanju.
Ako se nakon pravnosnažnosti rešenja pronađe testament, sud ga proglašava, ali se ostavinska rasprava ne pokreće iz početka. Zainteresovana lica se u tom slučaju upućuju da svoja prava po osnovu testamenta ostvaruju u parničnom postupku.
Isto važi i ako se nakon pravnosnažnosti rešenja pojavi lice koje nije učestvovalo u ostavinskom postupku, a tvrdi da ima pravo na zaostavštinu kao naslednik. Sud tada ne raspravlja zaostavštinu ponovo, već to lice upućuje da svoje pravo ostvaruje u parnici.
3. Da li zastareva ostavinska rasprava?
Opšti prekluzivni rok za pokretanje ostavinske rasprave ne postoji, u smislu „ako ne pokrenete ostavinsku raspravu u roku, gubite pravo“.
To, međutim, ne znači da ne postoje rokovi za pojedina naslednopravna prava.
Na primer, u određenim situacijama supružnik, roditelji ili drugi naslednici mogu tražiti povećanje ili smanjenje naslednog dela u roku od jedne godine od smrti ostavioca.
4. Koliko traje ostavinska rasprava?
Zakon ne propisuje jedinstven rok u kome ostavinska rasprava mora biti završena. U predmetima u kojima su naslednici poznati, dokumentacija potpuna i nema spora oko sastava imovine, postupak može biti kratak i praktično se svesti na jedno ili nekoliko ročišta.
Sa druge strane, postoji niz faktora koji mogu da produže trajanje ostavinske rasprave. Na primer:
- Ako je smrtovnica nepotpuna pa postoji potreba za njenom dopunom
- Ako se radi popis i procena imovine
- Ako postoji spor oko testamenta, imovine, naslednih delova ili nužnog dela
- Ako su naslednici nepoznati ili u inostranstvu.
Najtačniji odgovor bi bio da trajanje ostavinske rasprave u praksi zavisi pre svega od toga da li postoje sporna pitanja u vezi same zaostavštine, koliko je dokumentacija uredna i koliko su svi naslednici dostupni za ostavinsku raspravu.
5. Ostavinska rasprava cena
Cena ostavinske rasprave zavisi od vrednosti zaostavštine, broja učesnika i radnji koje javni beležnik preduzima, te zbog toga nije moguće unapred dati jednu univerzalnu cenu ostavinske rasprave.
Nagrada javnog beležnika se obračunava po javnobeležničkoj tarifi, prema vrednosti imovine koja ulazi u zaostavštinu, dok se nagrada advokata obračunava po advokatskoj tarifi.
Za konkretnu procenu troškova najbolje je proveriti vrednost zaostavštine i složenost predmeta sa advokatom za nasledno pravo.
6. Izostanak sa ostavinske rasprave: Šta ako se neko ne pojavi na raspravi?
Izostanak sa ostavinske rasprave ne mora automatski zaustaviti postupak. Ako se naslednik ne pojavi na ročištu, a uredno je pozvan, sud će o njegovim pravima odlučiti prema podacima kojima raspolaže, uzimajući u obzir i pismene izjave koje stignu do donošenja odluke.
Zakon izričito predviđa da se, ako naslednik ne dođe na ročište i ne da nasledničku izjavu, pretpostavlja da se prihvata nasleđa. Ako je boravište naslednika nepoznato ili se naslednik, odnosno njegov zakonski zastupnik, nalazi u inostranstvu, a nema punomoćnika, sud ga može pozvati oglasom i postaviti mu privremenog staraoca.
Ako se ne zna da li umrli uopšte ima naslednike, sud oglasom poziva lica koja polažu pravo na nasleđe da se prijave u roku od godinu dana od objavljivanja oglasa.
7. Kako proveriti da li je pokrenuta ostavinska rasprava?
Da biste proverili da li je pokrenuta ostavinska rasprava, najčešće treba posetiti pisarnicu nadležnog osnovnog suda prema poslednjem prebivalištu preminulog i proveriti da li je predmet formiran i kom javnom beležniku je poveren.
Za proveru će obično biti potrebni podaci o preminulom i dokaz pravnog interesa.
Ovde je važno imati u vidu da zakon već u startu ostavlja vreme za administrativni tok postupka: matičar ima 30 dana da dostavi izvod, a beležnik 30 dana da dostavi smrtovnicu, tako da je neophodno da prođe neko vreme nakon smrti ostavioca za pokretanje ostavinske rasprave.
8. Šta je nužni deo i ko ima pravo na nužni deo?
Nužni deo je deo zaostavštine kojim ostavilac ne može slobodno raspolagati ako time povređuje prava nužnih naslednika. Pravo na nužni deo mogu imati deca, usvojenici i njihovi potomci, bračni drug, roditelji i određeni dalji srodnici, s tim da su braća i sestre, dedovi i babe i ostali preci nužni naslednici samo ako su trajno nesposobni za privređivanje i nemaju nužnih sredstava za život.
Nužni naslednik može biti samo ono lice koje je po zakonskom redu pozvano na nasleđe. Nužni deo potomaka, usvojenika i njihovih potomaka i bračnog druga je polovina njihovog zakonskog dela; kod ostalih nužnih naslednika to je trećina njihovog zakonskog dela.
9. Najčešći problemi na ostavinskoj raspravi
Zakon već prepoznaje niz spornih pitanja koja se mogu javiti na ostavinskoj raspravi, a ona uključuju sporove oko:
- punovažnosti ili sadržine testamenta,
- srodstva na osnovu kog se nasleđuje,
- osnovanosti zahteva nadživelog supružnika ili potomaka koji su živeli sa ostaviocem,
- veličine naslednog dela i uračunavanja,
- isključenja nužnih naslednika i nedostojnosti,
- toga da li je neko valjano odustao od nasleđa, kao i
- da li neka imovina uopšte ulazi u zaostavštinu, na primer kada postoji ugovor o doživotnom izdržavanju kojim je ta imovina obuhvaćena.
Kada postoje sporne činjenice u ostavinskoj raspravi, postupak se prekida i stranke se upućuju na parnicu. Kada je sporno samo pravno pitanje, ostavinski organ ga rešava u samom postupku.
U svakom slučaju, ako postoji bilo kakav spor oko imovine, testament, raniji pokloni učinjeni za života ostavioca, pitanje nužnog dela, naslednici u inostranstvu ili sumnja da neko pokušava da vas isključi iz nasleđivanja, preporučljivo je da pre davanja nasledničke izjave proverite svoju poziciju sa advokatom za ostavinsku raspravu.
FAQ
Da li moram lično da idem na ostavinsku raspravu?
Ne uvek. U nekim slučajevima moguće je dati nasledničku izjavu pisanim putem ili preko punomoćnika, ali izjava mora biti pravilno sačinjena i overena.
Da li mogu da se odreknem nasledstva?
Da, ali odricanje ima ozbiljne posledice. Odricanje ne može biti delimično niti pod uslovom, izjava je načelno neopoziva, ali se može tražiti njen poništaj ako je data pod prinudom, pretnjom, prevarom ili u zabludi.
Važno je i da „odricanje u korist određenog naslednika” zakon tretira kao prijem nasleđa uz ustupanje naslednog dela, a ne kao čisto odricanje. Ako se naslednik do kraja prvostepenog postupka ne odrekne, smatra se da se nasleđa primio.
Da li dugovi ulaze u ostavinsku raspravu?
Da, dugovi se uzimaju u obzir kao deo ukupne naslednopravne situacije. Naslednik za dugove odgovara do visine vrednosti nasleđene imovine, a sanaslednici solidarno, svaki do visine svog naslednog dela. Naslednik koji se odrekao nasleđa ne odgovara za dugove.
Da li testament može da isključi decu iz nasledstva?
Testament može promeniti raspodelu imovine, ali ne može uvek potpuno isključiti pravo nužnih naslednika. Ako su povređena prava nužnih naslednika, oni mogu tražiti najpre novčanu protivvrednost nužnog dela, a na njihov zahtev sud može odlučiti i da im pripadne deo stvari i prava iz zaostavštine.
