Ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za života može biti veoma dobro rešenje kada roditelj ili drugi predak ima više imovine i želi još za života da odredi kome će šta pripasti.
Dakle, ako imate dvoje ili troje dece, želite da jednom pripadne stan, drugom kuća, da se kasnije ne svađaju oko nasledstva, ali i da vi do kraja života možete da koristite određenu imovinu – ovaj tekst će vam biti naročito koristan jer ćete u njemu saznati:
- ko mora da se saglasi sa raspodelom imovine da bi ugovor proizvodio željene pravne posledice;
- koju imovinu možete raspodeliti i koja prava možete zadržati za sebe, poput prava da nastavite da koristite stan;
- kako ovaj ugovor utiče na ostavinsku raspravu i nužni deo nasledstva i kada je bolji izbor od ugovora o doživotnom izdržavanju.
Pa da počnemo.
1. Šta je ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za života?
Ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za života je ugovor kojim predak još za života ustupa i raspodeljuje svoju postojeću imovinu svojim potomcima.
Ovaj ugovor mora biti solemnizovan kod javnog beležnika i može obuhvatiti samo imovinu koja postoji u trenutku zaključenja ugovora. Ako je ugovor punovažan, ustupljena imovina ne ulazi u zaostavštinu ustupioca i iz nje se ne mogu namiriti njegovi nužni naslednici.
2. Ko može da zaključi ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za života i kome se imovina može ustupiti?
Ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za života zaključuje predak kao ustupilac – na primer roditelj, deda ili baba – a imovinu može ustupiti svojim potomcima, odnosno deci, unucima i drugim potomcima koji dolaze u obzir prema konkretnom porodičnom odnosu.
Ugovorom može biti obuhvaćen i bračni drug ustupioca, ako se sa tim saglasi, i on tada ima isti položaj kao potomci. Ako bračni drug nije obuhvaćen ugovorom, njegova prava kao nužnog naslednika ostaju zaštićena, pa ustupljena imovina može biti uzeta u obzir pri namirenju njegovog nužnog dela.
Zato se ovaj ugovor ne koristi za ustupanje imovine, na primer, bratu, sestri, prijatelju ili drugom trećem licu koje nije potomak.
3. Da li svi naslednici moraju da se saglase sa raspodelom imovine po ugovoru o ustupanju i raspodeli imovine za života?
Ne moraju svi naslednici, već svi ustupiočevi potomci koji bi po zakonu bili pozvani da ga naslede. Pritom, ako neko od njih nije dao saglasnost prilikom zaključenja ugovora o ustupanju i raspodeli imovine za života, može je dati i naknadno.
Ovo je jedna od najvećih specifičnosti ovog ugovora, za razliku od npr. ugovora o poklonu, ugovora o doživotnom izdržavanju i testamenta.
Zakon o nasleđivanju predviđa i izuzetke kada ugovor može ostati punovažan ako potomak koji nije dao saglasnost umre pre ustupioca, odrekne se nasleđa ili bude nedostojan za nasleđivanje, a ne ostavi potomstvo.
4. Koja imovina može biti predmet ugovora o ustupanju i raspodeli imovine za života?
Predmet ugovora o ustupanju i raspodeli imovine za života može biti samo imovina koju ustupilac već ima u trenutku zaključenja ugovora – i to sva njegova postojeća imovina ili samo njen deo. To mogu biti, na primer, stan, kuća, zemljište ili druga postojeća imovinska prava.
Zakon izričito isključuje buduću imovinu, pa je tako ništava odredba kojom bi se unapred raspodelila dobra koja će se tek kasnije zateći u ustupiočevoj zaostavštini. Drugim rečima, ugovor ne može važiti kao unapred napravljena podela „svega što budem imao kada umrem“.
Zato je važno da ugovor jasno odredi koja konkretna imovina se ustupa i kome, posebno kada ustupilac želi da raspodeli samo deo svoje imovine, a ostatak zadrži.
5. Kako se zaključuje ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za života?
Ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za života mora biti zaključen u obliku javnobeležnički potvrđene, odnosno solemnizovane isprave. Nije dovoljno da strane same sastave i potpišu ugovor, niti da javni beležnik samo overi njihove potpise.
Prilikom solemnizacije javni beležnik mora ugovornike posebno upozoriti da ustupljena imovina ne ulazi u zaostavštinu ustupioca i da se iz nje ne mogu namiriti njegovi nužni naslednici, a to upozorenje mora biti navedeno i u klauzuli o potvrđivanju ugovora.
Posledica nepoštovanja ove forme je ništavost ugovora i zato je posebno važno razlikovati sastavljanje ugovora od njegove solemnizacije.
Tekst ugovora može (i trebalo bi da) bude pripremljen unapred od strane advokata za nasledno pravo i prilagođen konkretnoj raspodeli imovine, ali za njegovu punovažnost mora biti sproveden zakonom propisan postupak pred javnim beležnikom.
6. Ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za života primer
Recimo da roditelj ima troje dece, stan u kojem živi, kuću i zemljište i želi još za života da odredi kome će koja imovina pripasti, kako bi kasnije izbegao spor među naslednicima. Želi, međutim, da nastavi da živi u stanu do kraja života.
Ugovorom o ustupanju i raspodeli imovine za života se, na primer, može predvideti da stan pripadne jednom detetu, kuća drugom, a zemljište trećem, dok roditelj na stanu zadržava pravo doživotnog uživanja.
Da bi takva raspodela proizvela željene naslednopravne posledice, u konkretnom slučaju je važno u tekstu ugovora jasno urediti:
- ko je ustupilac i ko su potomci kojima se imovina raspodeljuje, kao i saglasnost svih potomaka koji bi po zakonu bili pozvani da ga naslede;
- koja se tačno postojeća imovina ustupa i kom potomku pripada, jer ugovor ne može obuhvatiti buduću imovinu;
- da li ustupilac zadržava određena prava, na primer, pravo da do kraja života koristi stan;
- da li potomci preuzimaju neku obavezu prema ustupiocu, poput izdržavanja, rente ili druge naknade, i u kom obimu;
- da li je ugovorom obuhvaćen bračni drug ustupioca; ako nije, njegovo pravo na nužni deo ostaje zaštićeno;
- ako se ugovaraju posebni tereti ili obaveze, šta tačno svaki potomak treba da ispuni, jer njihovo neispunjavanje u određenim slučajevima može dovesti do zahteva za vraćanje ustupljene imovine.
Ako je ugovor punovažan, nakon smrti roditelja stan, kuća i zemljište koji su njime raspodeljeni ne ulaze ponovo u zaostavštinu. U ostavinskom postupku raspravljaće se o imovini koja nije bila obuhvaćena ugovorom i onoj koju je roditelj stekao kasnije.
Važno: S obzirom na to da sadržina ovog ugovora zavisi od konkretne porodične i imovinske situacije, nije preporučljivo oslanjati se na generički obrazac ugovora o ustupanju i raspodeli imovine za života pronađen na internetu. Ako te okolnosti nisu pravilno uređene, ugovor može proizvesti posledice koje ustupilac nije nameravao ili otvoriti prostor za kasniji naslednopravni spor.
7. Da li ustupilac ugovorom može da zadrži pravo da koristi stan ili prima izdržavanje?
Da. Ustupilac ne mora da se odrekne svake koristi od imovine samo zato što ju je ugovorom raspodelio potomcima. Zakon izričito dozvoljava da prilikom ustupanja i raspodele zadrži određena prava ili ugovori određene obaveze u svoju korist.
Konkretno, može da ugovori:
- Pravo uživanja na svim ili pojedinim ustupljenim dobrima – na primer, roditelj može ustupiti stan detetu, ali zadržati pravo da ga koristi i u njemu živi do kraja života.
- Doživotnu rentu u novcu – na primer, može ugovoriti da mu potomak kome je ustupljena imovina doživotno isplaćuje određeni novčani iznos.
- Doživotnu rentu u stvarima – umesto novca mogu se ugovoriti određena davanja u stvarima tokom života ustupioca.
- Doživotno izdržavanje – može se ugovoriti obaveza potomka da ustupioca izdržava tokom njegovog života, pri čemu je važno ugovorom precizno urediti šta ta obaveza podrazumeva.
- Drugu naknadu – druga davanja ili obaveze koje odgovaraju konkretnoj situaciji.
Ova prava ne moraju biti ugovorena samo za ustupioca. Zakon dozvoljava da pravo uživanja bude zadržano i za njegovog bračnog druga, za oboje, pa čak i za drugo lice. Ako su pravo uživanja ili doživotna renta ugovoreni zajedno za ustupioca i njegovog bračnog druga, nakon smrti jednog od njih, pravo po pravilu u celini pripada drugome do njegove smrti.
8. Da li imovina iz ugovora o ustupanju i raspodeli imovine za života ulazi u ostavinsku raspravu?
Ne, ako je ugovor punovažan, ustupljena imovina ne ulazi u zaostavštinu ustupioca. U ostavinskom postupku raspravljaće se o imovini koja nije bila obuhvaćena ugovorom, kao i o onome što je ustupilac naknadno stekao.
Upravo to je ono što ovaj ugovor čini dobrim izborom za one koji žele da još za života jasno raspodele postojeću imovinu među potomcima i smanje prostor za kasniji spor oko te imovine u ostavinskom postupku.
9. Kako ugovor utiče na nužni deo nasledstva?
Imovina koju je zakonski naslednik stekao punovažnim ugovorom o ustupanju i raspodeli imovine za života ne ulazi u vrednost zaostavštine iz koje se računa nužni deo.
Zato se iz te imovine nužni naslednici po pravilu ne namiruju (za razliku od npr. poklona, čija se vrednost u zakonom određenim slučajevima uračunava prilikom obračuna nužnog dela i može biti predmet vraćanja ako je to potrebno za njegovo namirenje).
10. Ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za života ili ugovor o doživotnom izdržavanju – šta izabrati?
Ne postoji univerzalno „bolji“ ugovor između ova dva, već izbor zavisi od toga da li je cilj porodična raspodela imovine uz saglasnost potomaka ili obezbeđenje izdržavanja u zamenu za imovinu.
Na primer, oba ugovora je moguće osporiti, ali:
- kod ugovora o doživotnom izdržavanju, zakon naslednicima daje poseban osnov za poništaj ako zbog bolesti ili starosti primaoca u trenutku zaključenja nije postojala stvarna neizvesnost koliko će ugovor trajati. Postoje i razlozi za raskid, poput ozbiljno poremećenih odnosa ili promenjenih okolnosti.
- kod ugovora o ustupanju i raspodeli imovine za života ključna zaštita leži upravo u tome što potomci koji bi nasledili unapred daju saglasnost na raspodelu. Ako je ugovor pravilno zaključen i svi potrebni potomci su pristali, kasniji argument „nisam saglasan sa ovom raspodelom“ ima znatno manji prostor. Ako potomak nije dao saglasnost, a kasnije postane naslednik, ustupljeni delovi se prema njemu tretiraju kao pokloni.
Dakle, ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za života je bolji izbor kada roditelj želi transparentno da podeli postojeću imovinu među decom za života, kada porodica može da postigne saglasnost i kada je cilj da ta imovina kasnije ne bude ponovo predmet ostavinske podele.
S druge strane, doživotno izdržavanje je pogodnije kada je primarni odnos „imovina u zamenu za stvarnu brigu i izdržavanje“, kada primalac želi da zadrži imovinu do smrti ili kada lice koje će dobiti imovinu nije neko od potomaka.
11. Koliki je porez kod ugovora o ustupanju i raspodeli imovine za života?
Poreski tretman zavisi od toga da li se imovina ustupa bez naknade ili je ugovorena protivčinidba, kao i od srodstva između ustupioca i sticaoca.
Kod tipičnog besplatnog ustupanja potomcima, primenjuju se pravila o porezu na poklon. Potomci spadaju u prvi nasledni red, a poklonoprimac prvog naslednog reda oslobođen je poreza na nasleđe i poklon. Isto poresko oslobođenje zakon predviđa i za supružnika poklonodavca.
Međutim, ako je ugovorom za prenetu imovinu ugovorena naknada ili druga protivčinidba, zakon za prenos prava svojine na nepokretnosti uz naknadu propisuje porez na prenos apsolutnih prava po stopi od 2,5%.
12. FAQ – ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za života
1. Može li se ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za života opozvati?
Da, u zakonom određenim slučajevima. Ustupilac može tražiti vraćanje onoga što je potomak dobio ako je pokazao grubu neblagodarnost ili ne izvršava ugovoreno izdržavanje ili obavezu namirenja dugova.
Kod drugih neispunjenih tereta sud procenjuje da li sledi vraćanje imovine ili prinudno izvršenje obaveze.
2. Može li sva imovina pripasti samo jednom detetu ako se ostala deca saglase?
Zakon ne zahteva da potomci dobiju jednake delove, ali zahteva saglasnost svih potomaka koji bi po zakonu bili pozvani da naslede. Zato raspodelu u kojoj jedan potomak dobija znatno više ili gotovo svu imovinu treba posebno precizno urediti ugovorom o ustupanju i raspodeli imovine za života.
3. Može li se ugovorom o ustupanju i raspodeli imovine za života preneti preduzetnička radnja na potomka?
Da, poslovno sposoban potomak ili supružnik može još za života preduzetnika nastaviti obavljanje delatnosti na osnovu ugovora o ustupanju i raspodeli imovine za života.
Za registraciju promene APR traži i odgovarajuću registracionu prijavu i ovaj ugovor kao osnov promene.
4. Kada ima smisla obratiti se advokatu za nasledno pravo?
Obratite se advokatu za nasledno pravo posebno ako imate više potomaka ili nekretnina, bračnog druga koji nije obuhvaćen raspodelom, potomka koji ne želi da da saglasnost, želite da zadržite pravo doživotnog uživanja ili ugovorite izdržavanje, ili se ugovor koristi za nastavak preduzetničke delatnosti.
U tim situacijama posledice ugovora zavise od toga kako su konkretno uređeni imovina, saglasnosti i prava svih uključenih lica.
