Advokat za nasledno pravo
Advokat za nasledno pravo pomaže vam da rešite sva pravna pitanja u vezi sa nasleđivanjem – bilo da pokrećete ostavinski postupak, sastavljate testament ili osporavate raspodelu imovine.
Advokat Tihomir Cvijetić ima dugogodišnje iskustvo u pokretanju i vođenju ostavinskih postupaka kao i svih drugih postupaka u vezi sa nasleđivanjem, te uUkoliko Vam je potreban advokat za nasledno pravo, naša advokatska kancelarija može Vam pružiti svu neophodnu pravnu pomoć u vezi sa sledećim:
- Pokretanje i vođenje ostavinskog postupka;
- Sastavljanje testamenta;
- Sastavljanje ugovora o doživotnom izdržavanju;
- Utvrđivanje ništavosti testamenta i poništaj testamenta;
- Ostvarivanje prava na nužni deo.
1. Pokretanje i vođenje ostavinskog postupka
Ostavinski postupak je prvi i ključni korak u raspodeli imovine nakon smrti ostavioca.
Iako Zakon o vanparničnom postupku propisuje da se ostavinski postupak pokreće po službenoj dužnosti čim sud sazna da je neko lice umrlo, u praksi, to najčešće nije tako. U skladu sa tim, naslednici preminulog ili druga zainteresovana lica (na primer poverioci kojima ostavilac nije isplatio dug) moraće pred nadležnim sudom da pokrenu ostavinski postupak.
Pokretanje ostavinskog postupka prilično je jednostavno. U većini sudova možete preuzeti obrasce koje je potrebno popuniti i potom predati sudu radi pokretanja postupka. Uz tako popunjen obrazac potrebno je priložiti izvod iz matične knjige umrlih za pokojnika, dokaz o srodstvu za naslednike (npr. izvod iz matične knjige venčanih za supružnika ili izvod iz matične knjige rođenih za dete) i dokaz o imovini koju je pokojnik posedovao u trenutku smrti (npr. očitana saobraćajna dozvola za motorno vozilo ili izvod iz katastra nepokretnosti za stan).
Nakon pokretanja ostavinskog postupka, sud predmet prosleđuje nadležnom javnom beležniku. Javni beležnik potom zakazuje ostavinsku raspravu na koju poziva naslednike, i nakon održane ostavinske rasprave donosi rešenje o nasleđivanju.
Iako je sam tok ostavinskog postupka jednostavan, u praksi često dolazi do sporova između naslednika, osporavanja testamenta ili pitanja šta ulazi u zaostavštinu. U tim slučajevima savetujemo da konsultujete advokata za nasledno pravo.
2. Sastavljanje testamenta
Nepravilno sastavljen testament može biti proglašen ništavim, zbog čega je važno da bude sačinjen u skladu sa zakonom.
Zaveštanje ili testament predstavlja izjavu volje ostavioca kojim on raspoređuje svoju imovinu za slučaj smrti. Ukoliko ostavilac za života ne sačini zaveštanje, njegova zaostavština biće raspoređena na osnovu pravila o zakonskom nasleđivanju. Iako Zakon o nasleđivanju poznaje nekoliko različitih formi testamenta, ovde ćemo ukratko izložiti nekoliko formi koje se najčešće sreću u praksi.
Svojeručno zaveštanje
Ovo je najčešći oblik zaveštanja koji se sreće u praksi. Ovo zaveštanje može sačinti zaveštalac koji zna da čita i piše i sačinjava ga tako što ceo tekst zaveštanja ispiše svojom rukom i na kraju teksta se potpiše.
Pismeno zaveštanje pred svedocima
Ovo zaveštanje sačinjava se na sledeći način. Zaveštalac koji zna da čita piše prvo treba da sačini zaveštanje, zatim da pred dva svedoka izjavi da je on tako sačinjeno zaveštanje već pročitao, da ono predstavlja njegovu poslednju volju i da se nakon toga svojeručno potpiše na zaveštanju. Na kraju, zaveštanje potpisuju i dva prisutna svedoka.
Javnobeležničko zaveštanje
Ovaj oblik zaveštanja sačinjava javni beležnik na osnovu kazivanja samog zaveštaoca. U praksi, najčešće se javnom beležniku putem e-maila dostavi tekst zaveštanja koji javni beležnik upodobljava formi javnobeležničkog zapisa i potom poziva zaveštaoca da pristupi u prostorije javnog beležnika radi potpisivanja zaveštanja. Tako sačinjeno zaveštanje javni beležnik će čuvati u svom depozitu i predati nadležnom ostavinskom sudu nakom pokretanja ostavinskog postupka iza zaveštaoca.
Bez obzira na formu u kojoj je sačinjeno, zaveštanje predstavlja način na koji zaveštalac raspolaže svojom imovinom za slučaj smrti i kojim se osigurava da će njegova volja biti ispoštovana. Imajući u vidu važnost zaveštanja, od ključne je važnosti da svi zahtevi njegove punovažnosti budu ispunjeni. U suprotnom, zaveštanje može biti ništavo i neće proizvoditi pravno dejsto.
Ukoliko Vam je potreban advokat za nasledno pravo radi sačinjavanja zaveštanja, naša advokatska kancelarija stoji Vam na raspolaganju.
Ugovor o doživotnom izdržavanju je jedan od najčešćih ugovora koji se zaključuje u našem pravnom sistemu i u praksi, ovaj ugovor često izaziva sporove između naslednika, posebno kada se osporava njegova punovažnost.
. Ovim ugovorom jedna strana – primalac izdržavanja, obavezuje se da se nakon njegove smrti na drugu stranu – davaoca izdržavanja, prenese pravo svojine ili neko drugo pravo. Za uzvrat, davalac izdržavanja obavezuje se da brine o primaocu izdržavanja i da ga posle smrti sahrani.
Najvažnija posledica ovakvog ugovora je da imovina koja je njime obuhvaćena ne ulazi u zaostavštinu ostavioca i nakon njegove smrti pripašće davaocu izdržavanja, a ne primaočevim zakonskim naslednicima. Takođe, u Srbiji je ukorenjeno mišljenje da je ovaj ugovor neoboriv. Važno je znati da to nije tačno i da ovaj ugovor, kao i svaki drugi, može biti poništen ili oglašen ništavim ukoliko se razlozi za to dokažu pred sudom.
Ukoliko Vam je potreban advokat za nasledno pravo radi sačinjavanja ugovora o doživotnom izdržavanju ili radi pokretanja sudskog postupka radi poništaja takvog ugovora, naša advokatska kancelarija stoji Vam na raspolaganju.
4. Utvrđivanje ništavosti testamenta i poništaj testamenta
Da bi zaveštanje proizvodilo pravno dejstvo, ono mora da ispunjava sve uslove koji su propisani Zakonom o nasleđivanju. U suprotnom, ono može biti ništavo ili rušljivo. Česti slučajevi ništavosti zaveštanja su kada je ono sačinjeno od strane lica koje nije bilo sposobno za rasuđivanje ili ako je zaveštanje falsifikovano. Zaveštanje je rušljivo ako je, na primer, sačinjeno pod uticajem prinude, pretnje ili prevare. U svakom slučaju, ukoliko neko od naslednika smatra da je zaveštanje ništavo ili rušljivo, mora da pokrene parnični postupak u kojem bi se ta činjenica i dokazala.
Ukoliko Vam je potreban advokat za nasledno pravo radi pokretanja postupka utvrđivanja ništavosti ili poništaja testamenta, naša advokatska kancelarija stoji Vam na raspolaganju.
Nužni deo je zakonom zaštićen deo nasledstva koji pripada određenim naslednicima bez obzira na testament. Nužni naslednici su ostaviočevi potomci, usvojenici i njihovi potomci, bračni drug i roditelji. Uz ispunjenje nekih dodatnih uslova to nužni naslednici mogu biti i, primera radi, ostaviočevi braća i sestre.
Do povrede nužnog dela dolazi kada ostavilac testamentom ili poklonima rasporedi svoju imovinu, te usled toga vrednost zaostavštine koja pripadne nužnom nasledniku bude manja od vrednosti njegovog nužnog dela. Koliki je nužni deo zavisi od toga ko je nužni naslednik u konkretnom slučaju. Primera radi, nužni deo ostaviočevog bračnog druga je polovina onoga što bi mu pripalo po zakonskom redu nasleđivanja.
O povredi nužnog dela ni sud ni javni beležnik ne vode računa po službenoj dužnosti. Ovo znači da onaj ko smatra da mu je povređen nužni deo mora da pokrene sudski postupak u kome bi se to dokazalo – a u praksi neretko veliki deo naslednika ne ostvaruje svoja pravo upravo zato što nisu upoznati sa mogućnošću zaštite nužnog dela.
U svakom slučaju, ako pokrenete postupak zaštite svojih prava, u slučaju uspeha u takvom sporu, vama kao nužnom nasledniku pripada novčana protivvrednost nužnog dela. Izuzetno, na vaš zahtev može vam pripasti određeni deo stvari i prava koji čine zaostavštinu.
Ako imate spor u vezi sa nasleđem, želite da zaštitite svoja prava ili da pravilno uredite raspodelu imovine, kontaktirajte advokata za nasledno pravo kako biste dobili jasne pravne smernice i izbegli dugotrajne postupke.