Nužni deo nasledstva najčešće postaje pitanje tek kada se u porodici pojavi vrlo konkretan problem kao npr. kada roditelj testamentom svu imovinu ostavi jednom detetu, ili je stan još za života poklonio bratu ili sestri, ili je neko potpuno izostavljen iz testamenta ili nakon smrti shvati da je dobio znatno manje nego što je očekivao.
Tada se obično javlja ista dilema: da li uprkos testamentu ili ranijim poklonima ipak imam pravo na deo nasledstva – i koliki?
Odgovor nije jednostavan. Koliki nužni deo nekome pripada zavisi od njegovog zakonskog naslednog dela, vrste naslednika i konkretnih okolnosti slučaja.
U nastavku objašnjavamo ko ima pravo na nužni deo nasledstva, koliko on iznosi i kako se računa, kao i kako na njega utiču testament, pokloni za života i rokovi za ostvarivanje prava.
1. Šta je nužni deo nasledstva?
Nužni deo nasledstva je zakonom zaštićeni deo nasledstva koji pripada određenim zakonskim naslednicima i kojim ostavilac ne može slobodno raspolagati na njihovu štetu.
Ono što je odmah važno napomenuti je da nužni deo nije isto što i zakonski nasledni deo i ne iznosi automatski polovinu celog nasledstva.
Na primer, potomcima, usvojenicima i bračnom drugu pripada polovina onoga što bi njima pripalo po zakonskom nasleđivanju, dok je za ostale nužne naslednike to jedna trećina njihovog zakonskog dela.
Po važećem Zakonu o nasleđivanju, nužni naslednik po pravilu ima pravo na novčanu protivvrednost svog nužnog dela, a ne automatski na određeni procenat stana, kuće ili druge imovine. Sud, na zahtev nužnog naslednika, može odlučiti da mu umesto novca pripadne odgovarajući deo stvari ili prava iz zaostavštine, a zakon dopušta i da ostavilac u testamentu odredi prirodu nužnog dela.
2. Ko ima pravo na nužni deo nasledstva?
Pravo na nužni deo nasledstva može imati samo osoba koja spada u krug nužnih naslednika i koja bi u konkretnom slučaju bila pozvana da nasledi po zakonu.
Dakle, nije dovoljno samo biti u srodstvu sa ostaviocem, već se mora gledati i koji nasledni red dolazi na nasleđe:
- Potomci ostavioca: pre svega njegova deca, a u određenim slučajevima i unuci, praunuci i dalji potomci. Oni spadaju u nužne naslednike ako su u konkretnom slučaju pozvani na zakonsko nasleđivanje.
- Usvojenici i njihovi potomci: Zakon kod potpunog usvojenja usvojenika i njegove potomke u naslednopravnom položaju izjednačava sa decom i njihovim potomcima.
- Bračni drug ostavioca: spada u krug nužnih naslednika ako u konkretnom slučaju ima pravo da nasledi po zakonu.
- Roditelji ostavioca: mogu biti nužni naslednici, ali samo ako su u konkretnom slučaju pozvani na zakonsko nasleđivanje. Na primer, kada ostavilac ima potomke, prvi nasledni red isključuje drugi, pa roditelji tada po pravilu ne dolaze na nasleđe.
- Usvojilac ostavioca: može biti nužni naslednik ako je po pravilima zakonskog nasleđivanja pozvan na nasleđe. Ako je reč o usvojiocu iz nepotpunog usvojenja, dodatno je potrebno da bude trajno nesposoban za privređivanje i da nema nužnih sredstava za život.
- Braća i sestre ostavioca: mogu biti nužni naslednici samo ako su istovremeno ispunjena tri uslova: pozvani su na zakonsko nasleđivanje, trajno su nesposobni za privređivanje i nemaju nužnih sredstava za život.
- Dedovi i babe ostavioca: mogu imati pravo na nužni deo samo ako su po zakonskom naslednom redu pozvani na nasleđe i ako su trajno nesposobni za privređivanje i nemaju nužnih sredstava za život.
- Ostali preci ostavioca – i oni su zakonom navedeni kao mogući nužni naslednici, ali samo ako su pozvani na zakonsko nasleđivanje i ako su trajno nesposobni za privređivanje i nemaju nužnih sredstava za život.
Napomena: krug nužnih naslednika nije isto što i spisak ljudi koji u svakom slučaju imaju pravo na nužni deo. Zakon izričito traži da konkretno lice bude i pozvano na nasleđe po zakonskom redu, a kod određenih kategorija postoje i dodatni uslovi u pogledu sposobnosti za privređivanje i sredstava za život.
3. Da li vanbračni partner ima pravo na nužni deo nasledstva?
Ne. Vanbračni partner može nešto naslediti ako mu je ostavljeno testamentom, ali nema pravo da traži nužni deo samo na osnovu vanbračne zajednice.
4. Koliko iznosi nužni deo nasledstva?
Koliki je nužni deo nasledstva zavisi od toga koliki bi nasledni deo toj osobi pripao da se nasleđuje po zakonu.
Potomcima, usvojenicima i njihovim potomcima i bračnom drugu pripada polovina njihovog zakonskog naslednog dela, dok ostalim nužnim naslednicima pripada jedna trećina njihovog zakonskog naslednog dela.
5. Kako se računa nužni deo nasledstva?
Nužni deo nasledstva možemo da računamo po sledećoj formuli: obračunska vrednost zaostavštine × zakonski nasledni deo konkretnog naslednika × 1/2 ili 1/3 = vrednost nužnog dela tog naslednika.
Dakle, najpre se utvrđuje vrednost celokupne imovine koju je ostavilac imao u trenutku smrti, zajedno sa njegovim potraživanjima. Zatim se od toga odbijaju njegovi dugovi, troškovi popisa i procene zaostavštine i uobičajeni troškovi sahrane. Na kraju se toj vrednosti dodaju određeni pokloni: svi relevantni pokloni učinjeni zakonskim naslednicima, kao i pokloni učinjeni licima koja nisu zakonski naslednici u poslednjoj godini života ostavioca.
Pri tome zakon iz obračuna izuzima, između ostalog, imovinu stečenu punovažnim ugovorom o ustupanju i raspodeli imovine za života, određene troškove izdržavanja i školovanja, dobrotvorne i opštekorisne poklone i manje uobičajene poklone.
Nakon ovoga se utvrđuje zakonski nasledni deo, tako što se postavlja pitanje: koliko bi taj naslednik dobio da nema testamenta i drugih raspolaganja koja povređuju njegov nužni deo?
Ako su naslednici supružnik i deca, oni u prvom naslednom redu, po pravilu, nasleđuju na jednake delove.
Potom se taj zakonski deo umanjuje:
- potomci, usvojenici i njihovi potomci i bračni drug: 1/2 zakonskog dela;
- ostali nužni naslednici: 1/3 zakonskog dela.
Dakle, postoji i drugi deo formule, a on glasi: vrednost nužnog dela − vrednost onoga što je taj nužni naslednik već dobio, a što se uračunava = eventualno nenamireni nužni deo.
Ako vam i dalje nije jasno, ostavićemo primer supružnika i dvoje dece:
Recimo da obračunska vrednost zaostavštine iznosi 12.000.000 dinara.
Po zakonu bi supružnik i dvoje dece nasledili na jednake delove:
- supružnik: 1/3 = 4.000.000 dinara;
- prvo dete: 1/3 = 4.000.000 dinara;
- drugo dete: 1/3 = 4.000.000 dinara.
Nužni deo svakog od njih iznosi polovinu zakonskog dela: 1/2 × 1/3 = 1/6 obračunske vrednosti zaostavštine.
Zato je nužni deo svakog od njih: 12.000.000 ÷ 6 = 2.000.000 dinara.
Ako je testamentom sve ostavljeno nekom četvrtom licu i niko od njih ranije nije dobio nešto što se uračunava u nužni deo, supružnik i svako dete mogli bi tražiti po 2.000.000 dinara.
6. Da li se pokloni za života uračunavaju u nužni deo?
Da, određeni pokloni koje je ostavilac dao za života se uzimaju u obzir pri izračunavanju vrednosti zaostavštine na osnovu koje se određuje nužni deo. Međutim, zakon ne tretira sve poklone isto.
Ako je poklon učinjen zakonskom nasledniku, njegova vrednost se dodaje obračunskoj vrednosti zaostavštine bez obzira na to kada je poklon učinjen. To važi čak i ako taj naslednik pripada drugom naslednom redu ili u konkretnom slučaju neće ili ne može da nasledi. Ako je poklon učinjen osobi koja nije zakonski naslednik, u obračun se uzimaju pokloni koje joj je ostavilac učinio tokom poslednje godine svog života.
Zakon ipak predviđa i izuzetke.
U vrednost na osnovu koje se računa nužni deo ne ulaze, između ostalog, manji uobičajeni pokloni, pokloni učinjeni u dobrotvorne i druge opštekorisne svrhe, ono što je ostavilac utrošio na izdržavanje i školovanje zakonskog naslednika, kao ni dobra koja je naslednik stekao punovažnim ugovorom o ustupanju i raspodeli imovine za života.
Napomena: Drugačiji položaj ima imovina obuhvaćena punovažnim ugovorom o doživotnom izdržavanju, jer ona ne ulazi u zaostavštinu primaoca izdržavanja i iz nje se nužni naslednici po pravilu ne mogu namiriti
7. Da li testament može da isključi nužnog naslednika?
Da, ali nije dovoljno da ostavilac nužnog naslednika jednostavno izostavi iz testamenta ili da svu imovinu ostavi nekom drugom. Testament može dovesti do toga da nužni naslednik ostane bez nužnog dela samo ako su ispunjeni zakonski uslovi za njegovo isključenje ili, u posebnom slučaju, lišenje nužnog dela.
Ako se na ostavinskoj raspravi utvrdi da je roditelj testamentom svu imovinu ostavio jednom detetu, a drugo dete uopšte nije pomenuo, to samo po sebi ne znači da je drugo dete izgubilo pravo na nužni deo. Ako to dete ispunjava uslove da bude nužni naslednik, ono i dalje može zahtevati svoj nužni deo i tada ima smisla konsultovati advokata za nasledno pravo.
Isključenje iz nasleđa je nešto drugo. Zakon dozvoljava ostaviocu da nužnog naslednika potpuno ili delimično isključi iz nasleđa samo ako se taj naslednik teže ogrešio o neku svoju zakonsku ili moralnu obavezu prema ostaviocu. Kao primere Zakon navodi uvredljivo ili grubo ponašanje prema ostaviocu, namerno izvršenje krivičnog dela prema ostaviocu ili njemu bliskim licima, kao i odavanje neradu i nepoštenom životu.
Da bi takvo isključenje bilo punovažno, nije dovoljno samo napisati „ne ostavljam mu ništa“. Zakon zahteva da:
- isključenje bude učinjeno u obliku koji je potreban za testament;
- iz testamenta nedvosmisleno proizlazi da ostavilac želi da tog nužnog naslednika isključi iz nasleđa;
- razlog za isključenje postoji u trenutku smrti ostavioca;
- ako dođe do spora, onaj ko se poziva na isključenje mora dokazati da je razlog za isključenje zaista postojao. Zakon kaže i da je poželjno da se razlog za isključenje navede u samom testamentu.
Drugim rečima, izostavljanje iz testamenta nije isto što i zakonski valjano isključenje iz nasleđa. Kod običnog izostavljanja nužni naslednik može i dalje zahtevati svoj nužni deo; kod valjanog isključenja gubi nasledstvo u onoj meri u kojoj je isključen.
8. Koji je rok za ostvarivanje prava na nužni deo?
Zakon o nasleđivanju propisuje rok od tri godine za ostvarivanje prava na nužni deo, ali početak tog roka zavisi od toga na koji način je nužni deo povređen:
- Ako je nužni deo povređen testamentom, isplata novčane protivvrednosti nužnog dela može se zahtevati u roku od tri godine od dana proglašenja testamenta. Isto važi i kada se traži smanjenje testamentarnih raspolaganja radi namirenja nužnog dela.
- Ako je nužni deo povređen poklonom, dopuna novčane protivvrednosti, odnosno vraćanje poklona kada se traži stvarnopravna zaštita, može se zahtevati u roku od tri godine od smrti ostavioca.
Dakle, najvažnije je razlikovati dva trenutka od kojih rok počinje da teče: kod testamenta je to dan proglašenja testamenta, a kod poklona dan smrti ostavioca.
Zakon dodatno propisuje da pravo na isplatu novčane protivvrednosti, smanjenje testamentarnih raspolaganja i vraćanje poklona mogu zahtevati samo nužni naslednici. Ako potomak ili usvojenik koji nije stigao da zahteva nužni deo umre pre isteka roka, to pravo prelazi na njegove naslednike, koji ga mogu ostvariti u roku od šest meseci od njegove smrti.
FAQ
1. Da li se stan poklonjen bratu pre 10 ili 20 godina uračunava u nužni deo nasledstva?
Ako je, na primer, roditelj jednom detetu poklonio stan pre 10 ili 20 godina, činjenica da je od poklona prošlo mnogo vremena ne znači da se on zbog toga više ne uzima u obzir.
Dete je zakonski naslednik, pa se vrednost takvog poklona može dodati obračunskoj vrednosti zaostavštine bez obzira na to kada je stan poklonjen.
To, međutim, ne znači da drugo dete automatski stiče pravo na polovinu poklonjenog stana niti da se stan automatski vraća u zaostavštinu. Najpre se utvrđuju obračunska vrednost zaostavštine i visina nužnog dela svakog naslednika, a zatim se proverava da li je taj nužni deo zaista povređen.
Čak i ako je ostavilac izjavio da se neki poklon nasledniku neće uračunavati u njegov redovni nasledni deo, Zakon izričito propisuje da se time ne dira u pravila o nužnom delu.
2. Šta ako je stan poklonjen osobi koja nije naslednik?
Ako je stan poklonjen osobi koja nije zakonski naslednik, njegova vrednost se dodaje obračunskoj vrednosti zaostavštine ako je poklon učinjen u poslednjoj godini života ostavioca.
Na primer, ako je ostavilac prijatelju poklonio stan šest meseci pre smrti, vrednost tog poklona može biti relevantna za obračun nužnog dela. Ako je istoj osobi stan poklonjen pet godina pre smrti, takav poklon se po ovom pravilu ne dodaje obračunskoj vrednosti zaostavštine.
3, Kako se utvrđuje vrednost ranije poklonjenog stana?
Kod ranije poklonjene nekretnine se ne uzima njena tadašnja cena. Zakon propisuje da se gleda vrednost poklonjene stvari u trenutku kada se utvrđuje vrednost zaostavštine, ali prema stanju u kojem je stvar bila u vreme kada je poklonjena.
Na primer, ako je roditelj pre 20 godina poklonio detetu stan od 60 kvadratnih metara, za obračun se ne uzima tržišna cena tog stana od pre 20 godina, već njegova vrednost u vreme kada se sada utvrđuje vrednost zaostavštine. Ipak, posmatra se stanje stana kakvo je bilo u trenutku poklanjanja, pa se time ne pripisuje ostaviocu vrednost koju je poklonoprimac eventualno kasnije stvorio svojim ulaganjima.
Ako je nužni deo povređen poklonom, to još uvek ne znači da se poklon automatski poništava ili da se cela poklonjena stvar mora vratiti. Zakon predviđa vraćanje poklona samo u meri u kojoj je to potrebno da se nužni deo namiri, a ako je potrebno vraćati više poklona, oni se vraćaju obrnutim redom kojim su učinjeni.
