Tužba za razvod braka je način pokretanja brakorazvodnog postupka u čak 80% slučajeva u Srbiji. Iako zakon predviđa mogućnost sporazumnog raskida, praksa pokazuje da se on retko koristi upravo zato što brakovi najčešće završavaju ozbiljno i trajno poremećenim odnosima, a dogovor između supružnika postaje gotovo nemoguć.
Za većinu ljudi koji se nalaze u toj situaciji, najveća frustracija je neizvesnost: Šta sve treba da stoji u tužbi za razvod braka? Koliki su troškovi razvoda braka i da li ih snosi samo onaj ko pokreće razvod? Koliko traje postupak i šta mogu očekivati od njega?
Pored toga, česta briga je i šta će se desiti sa decom i zajedničkom imovinom, kao i da li se u međuvremenu mogu tražiti privremene mere.
U ovom tekstu naći ćete odgovore na sva najvažnija pitanja – od toga gde i kako se podnosi tužba za razvod braka, preko sudskih taksi i advokatskih troškova, do samog toka postupka i trajanja.
1. Kako se podnosi tužba za razvod braka u Srbiji?
Tužba za razvod braka se podnosi osnovnom sudu i to najčešće onom na čijoj teritoriji tuženi supružnik ima prebivalište. Pored toga, tužba za razvod braka može se podneti i osnovnom sudu na čijoj su teritoriji supružnici imali poslednje zajedničko prebivalište.
Tužba za razvod braka obavezno mora da sadrži sledeće:
- označenje suda kojem se podnosi (na primer, Prvi osnovni sud u Beogradu)
- ime i prezime tužioca i tuženog i njihove adrese prebivališta ili boravišta,
- određeni tužbeni zahtev (da se brak razvede, da se zajednička maloletna deca povere jednom od supružnika na samostalno vršenje roditeljskog prava i slično),
- činjenice na kojima tužilac zasniva svoj zahtev,
- dokaze kojima se te činjenice utvrđuju,
- vrednost predmeta spora (u praksi se često navodi iznos od 10.000 dinara), i na kraju
- potpis lica koje podnosi tužbu.
Dakle, u tužbi treba navesti relevantne činjenice za postupak razvoda braka – da su stranke zaključile brak, datum zaključenja braka, da se među njima više ne ostvaruje zajednica života zbog čega je brak potrebno razvesti, da li imaju zajedničku maloletnu decu i tome slično. Navedene činjenice neophodno je potkrepiti i dokazima.
Tako se uz tužbu za razvod braka uvek podnosi izvod iz matične knjige venčanih za supružnike, a ako imaju zajedničku maloletnu decu, moraju se podneti i izvodi iz matične knjige rođenih za njih.
Pored toga, a u zavisnosti od okolnosti slučaja, uz tužbu se mogu priložiti i drugi dokazi – na primer, dokazi o imovnom stanju ili zaradi jednog od supružnika, dokazi o mesečnim finansijskim potrebama maloletne dece i tome slično.
Iako ovo na prvi pogled deluje kao formalnost, u praksi se tužbe često odbacuju ili vraćaju na dopunu zbog propusta u sadržaju ili dokazima, što produžava postupak i stvara dodatne troškove – zato je preporučljivo da pre podnošenja tužbe kontaktirate advokata za porodično pravo.
2. Koliki su troškovi podnošenja tužbe za razvod braka i ko ih snosi?
Troškovi podnošenja tužbe za razvod braka obuhvataju troškove angažovanog advokata i troškove sudskih taksi. Pored toga, mogu obuhvatiti i druge troškove poput troškova veštačenja, ako isto bude bilo potrebno u toku postupka.
Troškovi advokata obračunavaju se u skladu sa važećom advokatskom tarifom i iznose:
| za sastav tužbe i drugih obrazloženih podnesaka u toku postupka | 27.000,00 dinara |
| za pristup advokata na održano ročište | 32.500,00 dinara |
| za pristup advokata na neodržano ročište | 18.750,00 dinara |
| za sastav žalbe | 55.000,00 dinara |
U toku postupka, radi dokazivanja određenih činjenica može biti određeno i veštačenje. U tom slučaju, strana koja je predložila veštačenje snosiće troškove veštačenja unapred.
Takođe, u postupcima razvoda braka u kojima se odlučuje o vršenju roditeljskog prava nad maloletnom decom, sud po službenoj dužnosti može da odredi izvođenje određenog veštačenja i može da obaveže stranke da svaka snosi po polovinu troškova veštačenja.
U svakom slučaju, svaka stranka unapred snosi svoje troškove postupka.
Na primer, ako ste angažovali advokata da Vas zastupa u sporu i sačini tužbu za razvod braka, Vi ćete snositi advokatske troškove sastava žalbe i izlaska na ročište. Na kraju postupka, sud donosi presudu kojom može obavezati tuženog da tužiocu naknadi sve troškove postupka, a može odrediti i da svaka stranka snosi svoje troškove.
U prvom slučaju, tuženi će biti obavezan da tužiocu naknadi sve troškove koje je tužilac u toku postupka snosio (troškove advokata, sudskih taksi, veštačenja). U drugom slučaju, tuženi neće biti u obavezi da tužioci naknadi troškove postupka, te se troškovi tužiocu neće refundirati.
Pored navedenih troškova, postoje i troškovi sudskih taksi. O tome pišemo u nastavku.
3. Kolika je sudska taksa za tužbu za razvod braka?
Sudska taksa za tužbu za razvod braka iznosi 2.660,00 dinara. Isto toliko iznosi i taksa na presudu o razvodu braka.
I taksu na tužbu i taksu na presudu plaća tužilac. Ukoliko sud presudom obaveže tuženog da tužiocu naknadi troškove postupka, tuženi će biti dužan da tužiocu refundira plaćene iznose sudskih taksi.
Nakon što sud donese presudu, nezadovoljna stranka ima pravo da izjavi žalbu. U tom slučaju, stranka koja je izjavila žalbu biće dužna da plati i taksu na žalbu koja iznosi, takođe, 2.660,00 dinara.
4. Kako izgleda postupak po tužbi za razvod braka?
Postupak po tužbi za razvod braka započinje podnošenjem tužbe nadležnom sudu. Tužbu može podneti bilo ko od supružnika.
Nakon prijema tužbe za razvod braka, sud prvo zakazuje ročište za posredovanje. Postupak posredovanja ima dve faze: fazu mirenja i fazu nagodbe.
Ovaj postupak neće se sprovesti u sledećim slučajevima:
- ako jedan od supružnika ne pristane na posredovanje;
- ako je jedan od supružnika nesposoban za rasuđivanje;
- ako je boravište jednog od supružnika nepoznato;
- ako jedan ili oba supružnika žive u inostranstvu.
Ako postupak posredovanja ne uspe, sud će nastaviti postupak po tužbi za razvod braka.
- Mirenje
Posredovanje započinje fazom mirenja. Svrha mirenja jeste da se poremećeni odnosi supružnika razreše i da se brak ne razvede. U ovoj fazi postupka sud na ročište poziva samo supružnike, a advokati ne mogu prisustvovati.
Ako se supružnici pomire, mirenje je uspelo i smatra se da je tužba za razvod braka povučena.
- Nagodba
Ako postupak mirenja ne uspe, postupak se nastavlja kroz fazu nagodbe. Svrha nagodbe je da se poremećeni odnosi supružnika razreše bez konflikta nakon razvoda braka. Za razliku od postupka mirenja, na ročište u fazi nagodbe pozivaju se i stranke i njihovi advokati.
U toku postupka nagodbe, supružnici mogu postići sporazum o vršenju roditeljskog prava i sporazum o deobi zajedničke imovine, a mogu postići i sporazum o samo jednom od ova dva pitanja. U tom slučaju, smatraće se da je nagodba uspela, odnosno da je nagodba delimično uspela.
Ako u toku postupka nagodbe supružnici postignu sporazum o deobi zajedničke imovine, taj sporazum unosi se u izreku presude o razvodu braka.
Porodični zakon definiše zajedničku imovinu kao imovinu koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku. S druge strane, imovina koju je supružnik stekao pre sklapanja braka kao i imovina koju je stekao u toku trajanja braka podelom zajedničke imovine sa drugim supružnikom, nasleđem ili poklonom predstavlja njegovu posebnu imovinu.
Supružnici zajedničku imovinu mogu da podele kako oni to žele i sud u ovom postupku neće ispitivati koliko su supružnici ponaosob doprineli stvaranju zajedničke imovine i koliki je udeo svakog supružnika u imovini.
Primera radi, na nepokretnosti stečenoj u braku jedan od supružnika u katastru nepokretnosti može biti upisan kao isključivi imalac prava svojine. Međutim, ovo ne sprečava supružnike da se postignu takav sporazum da nakon razvoda braka drugi supružnik stekne isključivo pravo svojine na toj nepokretnosti bez obzira na to koliko je doprineo njenom sticanju.
Takođe, podela imovine može biti još jednostavnija ukoliko su supružnici pre braka, ili za vreme braka zaključili tzv. bračni ugovor, odnosno ugovor kojim su uredili svoje odnose na već postojećoj ili budućoj imovini. U tom slučaju, imovina će biti podeljena na način kako su to supružnici predvideli bračnim ugovorom.
- Postupak po tužbi
Ako nagodba nije uspela, ili ako nije bilo uslova za sprovođenje postupka posredovanja, nastaviće se postupak razvoda braka po tužbi. Ovaj postupak predstavlja klasičan parnični postupak u kojem sud održava ročišta radi izvođenja različitih dokaza.
Ako supružnici imaju maloletnu decu, sud će predmet dostaviti centru za socijalni rad koji treba da sačini nalaz i mišljenje u vezi sa tim ko od roditelja treba ubuduće da vrši samostalno roditeljsko pravo. Centar će obaviti razgovor sa roditeljima i dati svoje mišljenje kojem roditelju maloletna deca treba da budu poverenа.
Uz to, sud će odlučiti i o visini izdržavanja koje će roditelj koji ne bude vršio roditeljsko pravo biti dužan da plaća u korist maloletne dece. Ovo su obavezna pitanja koja se moraju rešiti u postupku razvoda braka.
Takođe, sud će u toku ovog postupka saslušati stranke u vezi sa svim relevantnim pitanjima, po potrebi će ispitati svedoke koje stranke predlože, kao i predstavnike centra za socijalni rad, a može naložiti i roditeljima da sudu dostave dokaze o svojim primanjima i drugoj imovini radi donošenja odluke o visini izdržavanja.
Iako zakon predviđa da je postupak razvoda braka u kojem se odlučuje o vršenju roditeljskog prava hitan, ovakvi postupci mogu da potraju izvesno vreme. Postupak razvoda braka često je jako stresan za stranke koje se svim silama trude da dokažu da su oni u pravu ili da je za razvod braka kriva druga strana.
Sve ovo za posledicu ima dalje pogoršanje odnosa među supružnicima, što se dalje reflektuje i na maloletnu decu. Navedeno naročito dolazi do izražaja u slučaju kada se među strankama vodi i sudski postupak podele zajedničke imovine.
Ovaj postupak može trajati nekoliko godina, čak i nakon što se postupak razvoda okonča, i nastavlja godinama dodatno da urušava ionako loše odnose među bivšim supružnicima.
Svi opisani problemi mogu se zaobići ili makar svesti na najmanju moguću meru sprovođenjem postupka sporazumnog razvoda braka. U tom postupku, supružnici se moraju sporazumeti o vršenju roditeljskog prava nad maloletnom decom i podeli zajedničke imovine.
Na taj način, postupak razvoda okončava se brzo, manje je stresno za stranke i za decu, a takođe je i jeftinije imajući u vidu da se ceo postupak po pravilu završava održavanjem jednog ročišta.
5. Koliko traje postupak po tužbi za razvod braka?
Ne postoji univerzalan odgovor na pitanje koliko traje postupak po tužbi za razvod braka.
Na dužinu trajanja ovog postupka, utiče nekoliko faktora:
- opterećenost sudije kojem je predmet dodeljen,
- odlaganje ročišta usled objektivne nemogućnosti sudije da postupa (npr. zdravstvena sprečenost sudije ili napredovanje sudije u sud višeg stepena),
- brzina postupanja centra za socijalni rad, ali i
- postupanje tužene strane u postupku.
Ukoliko stranke nemaju zajedničku maloletnu decu, tada nije potrebno angažovanje Centra za socijalni rad. Po pravilu, takvi postupci razvoda najbrže se okončaju. U praksi, i pod uslovom da tužena strana ne pokušava da odugovlači postupak, takvi postupci se mogu pravnosnažno okončati u periodu od dva do tri meseca.
S druge strane, ako supružnici imaju zajedničku maloletnu decu, tada je pre donošenja presude, potrebno da se pribavi mišljenje Centra za socijalni rad. Ova činjenica svakako može prolongirati postupak za određeno vreme, jer je procedura razvoda u tom slučaju dugotrajnija.
U praksi se pokazalo da na dužinu trajanja postupka i u ovom slučaju ipak najviše utiče ponašanje tužene strane. Tužena strana ponekad namerno opstruira postupak, ne odaziva se pozivima Centra za socijalni rad, i čak ponekad iz neopravdanih razloga pokušava da ospori nalaz i mišljenje Centra za socijalni rad. U takvim situacijama, postupak razvoda braka može znatno potrajati – i duže od jedne godine.
6. Da li se tužba za razvod braka može osporiti?
U načelu, svaka tužba se može osporavati, pa i tužba za razvod braka. Međutim, u praksi, tuženi ne može uspešno osporiti zahtev tužioca koji želi da se razvede.
Ukoliko želite da se razvedete, druga strana može pokušati da na neki način ospori tužbu i odugovlači postupak, ali rezultat je uvek isti – sud će razvesti brak. Prema tome, ne postoji mogućnost da tuženi „ne da razvod“. Ako podnesete tužbu za razvod braka, sigurno ćete se razvesti.
S druge strane, treba imati u vidu da neki tužbeni zahtevi u postupku razvoda braka mogu biti osporeni. Naime, prilikom podnošenja tužbe za razvod braka, u najvećem broju slučajeva tužilac zahteva da samostalno vrši roditeljsko pravo i da drugi roditelj plaća određenu sumu izdržavanja za decu. U toj situaciji, tuženi može osporiti, na primer, sposobnost tužioca da samostalno vrši roditeljsko pravo ili može, kao previsoku, osporiti sumu koju tužilac traži na ime izdržavanja dece.
7. Kako izgleda odgovor na tužbu za razvod braka i u kom roku se podnosi?
U bračnim sporovima, tužba za razvod braka se tuženom ne dostavlja na odgovor, odnosno odgovor na tužbu nije obavezan i ne postoji zakonom propisan rok u kojem se može dostaviti.
U svakom slučaju, u skoro svakom postupku tuženi sudu dostavlja određeni odgovor na tužbu.
Takođe, ne postoji zakonom propisan sadržaj odgovora na tužbu. Ipak, u najvećem broju slučajeva tuženi će dati svoje viđenje celokupne situacije i, primera radi, može osporiti pravo tužioca na vršenje samostalnog roditeljskog prava ili osporiti zahtevanu visinu izdržavanja.
U tom smislu, tuženi može istaći zbog čega smatra da tužilac nije sposoban da samostalno vrši roditeljsko pravo i predložiti dokaze koji potkrepljuju njegove navode. Tuženi može istaći da nije u mogućnosti da plaća traženi iznos izdržavanja navodeći da nema dovoljno velika primanja ili ističući da su potrebe maloletne dece manje od onih koje je u tužbi prikazao tužilac.
Inače, način na koji se postavite u ovoj fazi može značajno uticati na tok postupka i kasniju odluku suda, posebno kada su u pitanju deca i izdržavanje – zato je važno da na vreme angažujete advokata za porodično pravo i pravilno postavite svoju poziciju.
8. Koje su posledice izostanka odgovora na tužbu za razvod braka?
Ne postoje procesne posledice izostanka odgovora na tužbu za razvod braka.
Drugim rečima, ako tuženi ne podnese sudu odgovor na tužbu, sud ne može doneti presudu zbog propuštanja. Sud će i u tom slučaju da zakaže ročište i tuženi će na ročištu imati priliku da iznese činjenice za koje smatra da mu idu u prilog i da predloži dokaze kojima takve činjenice dokazuje.
9. Da li je moguće povući tužbu za razvod braka nakon što je podneta?
Da, tužbu je moguće povući. Sve dok sud ne donese presudu, tužilac može da povuče tužbu i za to nije potreban pristanak tuženog.
Tužba za razvod braka se može povući i nakon donošenja presude pa sve do pravnosnažnog okončanja postupka, ali je u toj situaciji neophodan i pristanak tuženog.
10. Šta su privremene mere u postupku razvoda braka?
Privremene mere u postupku razvoda braka predstavljaju sredstva obezbeđenja koja se određuju pre pravnosnažnog okončanja postupka, a radi sprečavanja nastupanja štete i obezbeđenja potraživanja tužioca.
Cilj donošenja privremenih mera u postupku razvoda braka je da se zaštite prava i interesi, pre svega dece, sa ciljem da se njima privremeno urede porodični odnosi sve do okončanja porodičnog spora.
U postupku razvoda braka, uobičajeno je da tužilac traži da se odredi privremena mera kojom zahteva:
- da se odredi da će samostalno vršiti roditeljsko pravo;
- da se uredi model viđanja tuženog sa decom;
- da se obaveže tuženi da plaća određeni mesečni iznos na ime izdržavanja dece.
Privremene mere su obavezujuće. U slučaju da tuženi ne poštuje određenu privremenu meru, na primer ne plaća merom određenu visinu izdržavanja, na predlog tužioca privremena mera može se prinudno sprovesti.
Privremne mere najčešće važe do pravnosnažnog okončanja postupka. Takođe, čest je slučaj da sud na kraju postupka donese presudu koja je identična ranije donetoj privremenoj meri.
11. Kada i kako se podnosi tužba za razvod braka sa privremenom merom?
Tužba za razvod braka sa predlogom da se odredi privremena mera podnosi se na isti način na koji se podnosi i tužba za razvod braka koja ne sadrži predlog da se odredi privremena mera.
Drugim rečima, sve što je prethodno rečeno za tužbu, važi i za tužbu kojom se traži određivanje privremene mere.
Međutim, treba dodati da je u tužbi za razvod braka kojom se zahteva određivanje i privremene mere neophodno obrazložiti zbog čega se traži određivanje privremene mere.
Primera radi, to može biti zaštita interesa maloletnog deteta, činjenica da drugi roditelj odbija dobrovoljno da plaća izdržavanje, da roditelji ne mogu postići sporazum u vezi sa načinom održavanja odnosa između deteta i roditelja sa kojim ne živi i da je zbog toga neophodna brza intervencija suda.
12. Koliko traje privremena mera doneta tokom postupka razvoda braka po tužbi?
Po pravilu, privremena mera doneta u postupku razvoda braka traje dok se postupak ne okonča. Međutim, može trajati i kraće ukoliko sud proceni da su prestali da postoje uslovi zbog kojih je mera bila određena.
13. Da li mogu advokatu za porodično pravo dati punomoćje za podnošenje tužbe za razvod braka u moje ime?
Da, možete advokatu za porodično pravo dati punomoćje na osnovu kojeg će biti podneta tužba za razvod braka.
Ovakvo punomoćje mora biti overeno kod javnog beležnika i izdato samo radi zastupanja u postupku razvoda braka. Takođe, ono mora da sadrži navode u pogledu vrste tužbe i osnova za podnošenje tužbe.
