Posebna imovina supružnika je pojam koji je važno da razume svako ko planira brak, već je u braku, nasleđuje imovinu ili želi da zaštiti ono što je stekao pre ili tokom braka.
U nastavku ovog teksta ćete saznati šta sve spada u posebnu imovinu supružnika, kako se ona razlikuje od zajedničke imovine, kao i koje pravne mehanizme zakon i bračni ugovor pružaju da biste je sačuvali.
Ovaj tekst je posebno relevantan za one koji žele da izbegnu nesporazume i moguće konflikte u vezi sa imovinom, bilo prilikom razvoda, bilo prilikom kupovine nepokretnosti ili primanja nasleđa, a praktični primeri koje smo vam pripremili pomoći će vam da shvatite kako posebna imovina supružnika funkcioniše u stvarnim životnim situacijama.
1. Šta sve predstavlja posebna imovina supružnika?
Posebna imovina supružnika obuhvata imovinu koja je stečena pre sklapanja braka. Takođe, nju čini i imovina koju je supružnik stekao u toku trajanja braka na jedan od sledećih načina: deobom zajedničke imovine, nasleđem, poklonom ili drugim pravnim poslom kojim se pribavljaju isključivo prava.
Kako bismo prethodno navedenu definiciju posebne imovine bolje ilustrovali, u nastavku sledi nekoliko primera:
- Stan stečen pre sklapanja braka predstavlja Vašu posebnu imovinu.
- Posebnu imovinu predstavlja i prihod koji potiče od posebne imovine. Na primer, ako za vreme braka izdajete stan koji predstavlja Vašu posebnu imovinu, tako ostvarena zakupnina takođe predstavlja Vašu posebnu imovinu bez obzira što je stečena za vreme braka. Štaviše, sva imovina koju kupite od te zakupnine predstavljaće Vašu posebnu imovinu.
- Posebnu imovinu čini i zajednička imovina supružnika u vezi sa kojom su supružnici za vreme trajanja braka zaključili sporazum i međusobno je podelili. Na primer, supružnici od zajedničke imovine u braku mogu steći stan i naknadno zaključiti sporazum kojim će taj stan pripasti u isključivu svojinu jednog od supružnika. Tada taj stan postaje posebna imovina ovog supružnika.
Takođe, klijenti često imaju određene nedoumice u vezi sa imovinom koju naslede ili prime na poklon u toku trajanja braka. Shodno tome, sve što nasledite u toku trajanja braka, odnosno sve što primate na poklon čini Vašu posebnu imovinu.
Ako Vas zbog podele bračne imovine interesuje više o tome kako da razlikujete zajedničku imovinu od posebne, kliknite ovde.
2. Kako se štiti posebna imovina supružnika?
Posebna imovina supružnika štiti se pre svega Porodičnim zakonom. Naime, ovaj zakon jasno propisuje šta čini posebnu imovinu i ova imovina se ne deli među supružnicima nakon razvoda braka. Drugim rečima, i nakon razvoda braka ostajete vlasnici svoje posebne imovine u istom obimu kao i za vreme trajanja braka.
Naravno, napred navedeno je opšte pravilo od kojeg se može odstupiti ako je za vreme trajanja braka došlo do povećanja vrednosti posebne imovine jednog supružnika. U toj situaciji, drugi supružnik bi imao pravo isticanja određenih zahteva i prema tom delu imovine. Porodični zakon poznaje dva slučaja:
- ako dođe do neznatnog uvećanja vrednosti posebne imovine jednog supružnika, drugi supružnik ima pravo na potraživanje u novcu srazmerno svom doprinosu;
- ako dođe do znatnog uvećanja vrednosti posebne imovine jednog supružnika, drugi supružnik ima pravo na udeo u toj imovini srazmerno svom doprinosu.
Šta predstavlja znatno, a šta neznatno povećanje vrednosti imovine nije propisano Porodičnim zakonom. Navedeno ceni sud od slučaja do slučaja.
Iako zakon pruža određenu zaštitu posebnoj imovini, supružnici je uvek mogu i dodatno osigurati zaključenjem bračnog ugovora. Ovim ugovorom supružnici mogu urediti svoje odnose na postojećoj i na budućoj imovini i njime se jasno može razdvojiti koja imovina stečena u braku će predstavljati posebnu, a koja zajedničku imovinu. Takođe, ovim ugovorom supružnici mogu da zaštite i svoju posebnu imovinu čija vrednost bude uvećana za vreme trajanja braka. Više o bračnom ugovoru možete saznati ovde.
3. Da li zarada može biti posebna imovina supružnika?
Ako se oslanjamo isključivo na zakon, zarada ne može biti posebna imovina supružnika.
Naime, zakonom je propisano da zarada, bez obzira na njenu visinu, predstavlja zajedničku imovinu bračnih drugova. Naravno, sva imovina koja za vreme braka bude kupljena od zarade predstavljaće zajedničku imovinu supružnika.
Ovakvim zakonskim rešenjem opravdano se štiti onaj supružnik koji ne zarađuje, ali na drugi način doprinosi bračnoj zajednici. Na primer, jedan supružnik može biti zaposlen i zarađivati, a drugi supružnik može voditi računa o domaćinstvu i deci. U tom slučaju, zarada i sve što od nje potiče smatraće se zajedničkom imovinom.
Iako navedeno predstavlja zakonsko pravilo, ono što supružnici mogu da urade jeste da zaključe bračni ugovor kojim mogu predvideti da zarada ili njen određeni deo predstavljaju posebnu imovinu jednog od supružnika.
4. Kako se tretiraju prihodi od posebne imovine supružnika?
Prihodi od posebne imovine jednog supružnika predstavljaju njegovu posebnu imovinu.
Na primer, ako posedujete stan koji predstavlja Vašu posebnu imovinu, zakupnina od izdavanja takvog stana takođe će predstavljati Vašu posebnu imovinu.
5. Izjava o posebnoj imovini supružnika prilikom kupovine nepokretnosti – na šta obratiti pažnju?
Zakonska je pretpostavka da sva imovina stečena za vreme trajanja braka predstavlja zajedničku imovinu bračnih drugova. Ako tokom braka kupujete nepokretnost i želite da se ona tretira kao posebna imovina supružnika kod ugovora o prodaji nekretnine, odnosno kao Vaša isključiva posebna imovina, tada je neophodno da drugi supružnik da saglasnost – pisanu izjavu o posebnoj imovini supružnika kojom na to pristaje.
Ovu izjavu zahteva javni beležnik i ona je obavezna ako želite da se u katastru nepokretnosti upišete kao isključivi vlasnik nepokretnosti. Ako ona ne bude data, u katastru nepokretnosti upisaće se pravo zajedničke svojine u korist oba supružnika. U tom slučaju, prilikom razvoda braka, bilo sporazumnog ili po tužbi, ova nepokretnost biće predmet podele među supružnicima.
Supružnik koji smatra da je nepokretnost (u celini ili delimično) stečena od njegove posebne imovine, moraće da pokrene poseban parnični postupak da bi to i dokazao – što znači dodatne troškove, vreme i neizvesnost, pa je važno da se na vreme informišete i kontaktirate advokata za porodično pravo.
Ova izjava može biti sadržana u okviru ugovora o kupoprodaji i tada ugovor pored prodavca i kupca mora da potpiše i supružnik koji daje izjavu. Takođe, izjava o posebnoj imovini supružnika može biti i posebno data pre zaključenja ugovora i tada mora biti overena kod javnog beležnika.
U praksi stranke često postavljaju pitanje da li moraju da daju ovakvu izjavu kada njihov partner kupuje nepokretnost. Ova izjava nije obavezna i u njenom odsustvu nepokretnost kupljena u braku predstavljaće zajedničku imovinu supružnika.
Davanje ovakve izjave svakako je opravdano ako jedan supružnik finansira kupovinu nepokretnosti isključivo od svoje posebne imovine (na primer od nasleđenog novca). S druge strane, ako se kupovina nepokretnosti u bilo kojem delu finansira od zajedničke imovine, tada se može dovesti u pitanje opravdanost davanja ovakve izjave. Ovo iz razloga jer uvek treba imati u vidu da se davanjem ovakve izjave unapred odričete bilo kakvih prava na nepokretnosti. Ako dođe do razvoda braka nećete moći da dokazujete da je nepokretnost ipak stečena od zajedničke imovine (na primer zarade).
Imajući u vidu značaj ove izjave i posledice koje ona proizvodi, savetujemo da se pre davanja izjave posavetujete sa advokatom za nekretnine.
