advokat za Naknadu štete
Naknada štete predstavlja pravo da dobijete novčanu nadoknadu kada vam je neko prouzrokovao štetu – bilo da je reč o povredi, saobraćajnoj nezgodi, neisplaćenoj zaradi ili drugoj štetnoj situaciji. Advokat za naknadu štete pomaže vam da to pravo ostvarite u punom iznosu.
Prema Zakonu o obligacionim odnosima šteta može biti materijalna i nematerijalna. Materijalna šteta može nastati kao umanjenje nečije imovine, tzv. obična šteta, ili kao sprečavanje povećanja nečije imovine, tzv. izmakla korist. Nematerijalna šteta podrazumeva nanošenje drugome fizičkog ili psihičkog bola ili straha.
Štetni događaji mogu nastati u najrazličitijim životnim situacijama – na radu, u saobraćaju, tokom lečenja, usled ujeda psa lutalice, nezakonitog postupanja državnih organa, objavljivanjem neistinitih informacija u medijima i tako dalje. U svim tim slučajevima, oštećeno lice ima pravo da zahteva naknadu štete.
U najvećem broju slučajeva iz prakse, izostaje bilo kakav sporazum o naknadi štete između oštećenog lica i štetnika ili oštećena lica imaju poteškoće da naplate pun iznos štete – bilo zbog nedostatka pravne pomoći, bilo zbog prihvatanja prve (niže) ponude osiguravajućeg društva. Tada je za oštećeno lice najbolje, da radi zaštite svojih prava, pokrene odgovarajući sudski postupak, uz angažovanje advokata za naknadu štete.
Kada nastaje pravo na naknadu štete?
Pravo na naknadu štete nastaje kada su ispunjeni sledeći uslovi:
- Postojanje štete.
- Krivica štetnika, odnosno da je štetnik prouzrokovao štetu namerno ili nepažnjom.
- Uzročno-posledična veza između štetnikovog ponašanja i nastale štete.
Klasičan primer odgovornosti po osnovu krivice je naknada štete zbog nanetih telesnih povreda.
Pored toga, u određenim slučajevima za štetu se odgovara nezavisno od krivice. Reč je o tzv. objektivnoj odgovornosti, koja nastaje kada šteta potiče od stvari ili delatnosti koje predstavljaju povećanu opasnost za okolinu. Na primer, ukoliko se na Vašem zemljištu nalazi drvo sa kog se odlomi grana i povredi slučajnog prolaznika, bićete dužni da tom licu nadoknadite štetu koju je pretrpelo, bez obzira na to da li ste bili krivi ili ne.
Upravo dokazivanje ovih elemenata najčešće odlučuje da li će zahtev biti usvojen ili odbijen.
Kako se ostvaruje pravo na naknadu štete?
Način ostvarivanja prava na naknadu štete zavisi od konkretne situacije, ali u velikom broju slučajeva uključuje pregovore sa osiguravajućim društvom ili pokretanje sudskog postupka.
Na primer, ukoliko ste pretrpeli štetu u saobraćajnoj nezgodi, imate pravo na naknadu štete po osnovu autoodgovornosti. Tada je štetu dužno da Vam isplati društvo za osiguranje kod koje je osigurano vozilo lica koje Vam je nanelo štetu. Na osnovu Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju, dužni ste da osiguranju podnesete zahtev za naknadu štete. Tek ako Vam društvo za osiguranje ne dostavi obrazloženu ponudu za naknadu štete u roku od 90 dana od prijema zahteva, možete nadležnom sudu da podnesete tužbu.
S druge strane, u većini drugih slučajeva nije obavezno da se, pre podnošenja tužbe, obratite štetniku ili njegovom osiguranju sa zahtevom za naknadu štete. Drugim rečima, možete odmah po nastanku štete da podnesete tužbu nadležnom sudu. Međutim, često se u praksi štetniku uputi dopis – opomena pred utuženje, kojim se zahteva naknada štete uz pretnju pokretanja sudskog postupka, ukoliko štetu ne naknadi dobrovoljno.
U praksi, pravilno sastavljen odštetni zahtev i vođenje postupka često direktno utiču na visinu dobijene naknade.
Kada imam pravo na naknadu materijalne štete?
Materijalna šteta može se pojaviti u dva oblika – kao stvarna šteta i kao izmakla korist.
Stvarna šteta podrazumeva umanjenje imovine oštećenog lica. Na primer, ukoliko Vam neko lice ošteti automobil, tada imate pravo na naknadu štete. Visina štete u ovoj situaciji odgovara vrednosti radova potrebnih da se automobil dovede u ono stanje u kom se nalazio pre štetnog događaja. Drugi primer stvarne štete bila bi situacija kada Vam poslodavac nije isplatio uvećanu zaradu za prekovremeni rad. Tada imate pravo da sudskim putem od poslodavca zahtevate naknadu štete u visini vrednosti ostvarenog prekovremenog rada.
Izmakla korist predstavlja slučaj kada usled radnje štetnika dođe do sprečavanja povećanja imovine oštećenog lica. Tada oštećeno lice ima pravo na naknadu štete u visini dobitka koji je mogao osnovano da očekuje prema redovnom toku stvari, a ostvarenje tog dobitka je sprečeno upravo štetnikovom radnjom. Na primer, u slučaju kada zaposlenom licu prestane radni odnos na nezakonit način, tada zaposleno lice ima pravo na naknadu izmakle koristi – u visini zarade koju bi ostvario da nije dobio nezakonit otkaz.
U svakom slučaju, visina naknade zavisi od konkretne štete i dokaza koji se prilože, zbog čega je važno da se zahtev pravilno formuliše.
Kada imam pravo na naknadu nematerijalne štete?
Oštećeno lice ima pravo na dosuđenje pravične novčane naknade za pretrpljene fizičke bolove, za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, naruženosti, povrede ugleda, časti, slobode ili prava ličnosti, smrti bliskog lica kao i za pretrpljeni strah. Pravo na novčanu naknadu u ovim slučajevima može se ostvariti bez obzira da li je oštećeno lice pretrpelo neku materijalnu štetu ili ne.
Međutim, bitno je znati da za nastanak prava na novčanu naknadu nije dovoljno postojanje bilo kakvog bola ili straha. Oni moraju biti određene jačine i trajanja, i procenjuju se od slučaja do slučaja.
Najčešći primer kada nastane pravo na novčanu naknadu nematerijalne štete je kada jedno lice zadobije određene telesne povrede. Tada ima pravo da od štetnika zahteva da mu isplati novčanu naknadu za pretrpljen strah i pretrpljene fizičke bolove.
Sve u svemu, iznosi naknade za nematerijalnu štetu u praksi značajno variraju i zavise od intenziteta i trajanja bola ili straha, kao i od sudske prakse u sličnim slučajevima. Da biste ostvarili najvišu moguću naknadu, preporučuje se da vam u formiranju tužbenog zahteva pomogne advokat za naknadu štete.